Филолошко-уметнички факултет
youtubefacebooklinkedininstagram

Студенти треће године студијског програма Унутрашња архитектура учествоваће на радионици и стручној екскурзији у оквиру 22. Југословенског позоришног фестивала у организацији Народног позоришта у Ужицу у периоду од 16. до 19. 11. 2017.
Циљ стручне студентске екскурзије и радионице претпоставља сагледавање и анализу релације позориште – архитектура – култура, али и сарадњу са едукативним, истраживачким и културним институцијама и појединцима у Србији на пољима едукације и уметничкоистраживачких пројеката.
Резултати радионице биће изложени у просторијама Народног позоришта у Ужицу и током годишње изложбе студената ФИЛУМ-а. Руководиоци стручне екскурзије су Данијела Димковић, доцент, и Наталија Богдановић, асистент.

Филолошко-уметнички факултет посетила је 30. 10. 2017. године проф. Мелинда Костелац, продекан за наставу, студентска питања и студијске програме Академије примењених уметности у Ријеци. На састанку у деканату Факултета разматране су могућности за сарадњу, а декан Филолошко-уметничког факултета  Радомир Томић, редовни професор, потписао је Уговор о међународној сарадњи између Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу са Академијом примењених уметности Универзитета у Ријеци.

Проф. Костелац је у просторијама Одсека за примењену и ликовну уметност одржала и презентацију Академије примењених уметности Универзитета у Ријеци и јавно предавање „Колографија – техника дубоког тиска и њене импликације у образовању и сувременој умјетности”.

rsz potpisivanje ugovora 9 1

rsz potpisivanje ugovora 4

У понедељак 30. 10. 2017. у 11 часова у просторијама Одсека за примењену и ликовну уметност у Сали 116, доц. арт. Мелинда Костелац, продекан за наставу, одржаће презентацију Академије примењених уметности Универзитета у Ријеци и јавно предавање „Колографија – техника дубоког тиска и њене импликације у образовању и сувременој умјетности”.
Присуство за све студенте Одсека за примењену и ликовну уметност је обавезно.
Колографија као савремена графичка техника изборила је своју позицију у „умјетности мултиоригинала”. Темељећи се на начелима алтернативних неотровних технологија које нуде решења у домену дубоког и високог тиска, колографија се афирмисала унутар уметности и образовања свих нивоа, док се у рецентној и савременој уметности дисеминира путем специфичног ликовног израза појединих уметника – графичара на светској равни.
Предавање ће дати осврт на настанак, развој и технолошке импликације колографије, контекст нетоксичности, могућности њене примене у образовном систему, те примере како уметници и ликовни педагози користе технику колографије у непосредном раду, образовном и уметничком, као неприкосновену и интригантну графичку технику која може створити кохерентну едицију графичких листова.
Мелинда Костелац рођена је у Ријеци. Дипломирала је као професор ликовне културе 1996. године на Одсеку за ликовне уметности Педагошког факултета у Ријеци специјализирајући медиј графике у класи Јосипа Бутковића. На постдипломским студијама графике Академије ликовних уметности у Љубљани 2005. године стекла је титулу магистра уметности у класи Лојзе Логара. Статус самосталног уметника стекла је 2002. године. Аутор је више књижевних публикација на подручју историјскокултурне баштине Опатије и Либурније. Докторанд је постдипломских студија графике Академије ликовних уметности Универзитета у Загребу, у класи Дубравке Бабић.
Бележи бројна, преко 180 групних и више самосталних, излагања у Хрватској и иностранству, те је више пута награђивана за подручје графике. Лауреат је годишње награде за подручје културе Града Опатије 2011. године. Продекан је за наставу, студијске програме и студентска питања Академије примењених уметности Универзитета у Ријеци, где ради у својству доцента. Живи у Опатији.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

У уторак, 7. новембра у 19 часова биће отворена изложба Трагови Луке Стоисављевића у Галерији Дома културе „Студентски град”, у Београду.

Изложба се састоји од серије графика у којој се концептуално и материјално третира прошлост и садашњост. Уз помоћ лентикулар технике спајају се сачуване старе породичне фотографије са новим, снимљеним у истој средини, при чему посматрач, на интерактиван начин – померањем и променом угла посматрања, сведочи како се старе фотографије појављују и нестају, тако да има могућност избора погледа и откривања стања некад и сад.

Лука Стоисављевић је студент четврте године на Одсеку за примењену и ликовну уметност (Графички дизајн) Филолошко-уметничког факултета. Добитник је награде XVIII Бијенала студентске графике Србије 2016, Београд. Ово је његова наградна изложба.

Изложба ће трајати од 7. до 14. новембра, а радно време Галерије је сваког дана осим недеље од 17.00 до 21.00. Улаз је слободан.

Након успешно одржане изложбе под називом Паралелне реалности: Савремене архитектуре становања у Крагујевцу, Студио Симовић и УРЕД одржаће панел-дискусију на тему стамбене архитектонске праксе у Крагујевцу у Културном центру УММУС у Улици цара Лазара 3, 11. октобра у 19 часова. Модератор дискусије је архитекта Наталија Богдановић, доцент.
Тематизована питањем архитектуре као савезника узорне културе становања, идеја изложбе је да анализира, преиспита и ревидира постојећу стамбену праксу уз помоћ пројеката и реализација ових архитектонских тимова. Овогодишњи, 39. Салон архитектуре у Београду, на којем је Награда за архитектуру отишла у руке архитектонског пара Симовић за изведени стамбени објекат у Крагујевцу, иницијални је повод за организовање овакве изложбе, али овога пута на локалном тлу.
Отварање питања значаја архитектуре у контексту у којем настаје има за циљ размену стручног и искуственог мишљења који ће довести до бољег разумевања и унапређења квалитета стамбеног простора. Имајући у виду конкретан друштвено-економски и културолошки контекст, говори(ће) се о начину пројектовања вишепородичних (и једнопородичних) стамбених објеката у Крагујевцу, о структури стамбеног простора, односу према суседима и уличној регулацији, формирању и функцији приземља, решавању улаза у објекат, примени материјала, обликовању фасаде, и другим блиским темама. Приказани пројекти треба да укажу на проблеме, ограничења и грешке, али и да понуде решења, алтернативу и разумевање, како би подигли свест о простору који градимо и у којем станујемо.
Постављају се питања: шта се гради, за кога се гради и како се живи у изграђеном.
Стамбена архитектура је на лимесу између архитектуре и урбанизма, а специјално у ужим и густо грађеним градским језгрима који, као што је то случај у Крагујевцу, доживљавају трансформацију. Овом изложбом се питамо да ли је вишепородична стамбена архитектура искључиво намењена за конзумирање од стране станара или за визуелну допуну и комуникацију са уличним фронтом, пролазницима, ширим урбаним ткивом.

rsz 22382122 1257863377651219 6701487744510060836 o